Cultural Heritage as a Means of Provoking and Maintaining Conflicts in Multicultural Societies
Keywords:
(Intangible) cultural heritage, identity, conflict, singing to the accompaniment of the Gusle, tradition, UNESCO, multiculturalism, instrumentalizationAbstract
Based on the views of a group of critically-oriented authors and academic debates on negotiations over cultural heritage, this paper reexamines the possibility of using cultural heritage as a medium for reconciliation and an instrument for post-conflict stabilization. The paper uses the example of singing to the accompaniment of the Gusle, an ethnically attributed element that different communities appropriate as their own heritage. The inclusion of this practice on UNESCO’s Representative List of the Intangible
Cultural Heritage has led to a regional cultural-political controversy over ownership of the element. This example engages in a dialogue with the system of cultural heritage protection, identity policies, and the programmatic policies of international
organizations, while simultaneously viewing cultural heritage as a tool for both creating and resolving conflicts.
References
Aykan, B. 2014. How Parcipatory is Parcipatory Heritage Menagement? The politics of Safeguarding the Alevi Semah Ritual as Intangible Heritage. International Journal of Cultural Property. Volume 20. Issue 4. pp 381–405.
Бакић, Јово. 2006. Теоријско-истраживачки приступи етничкој везаности (ethnicity), национализму и нацији. Социологија, 48, бр. 3, 231–264.
Banović, B., Pišev, M., & Milenković, M. (2024). The Underrepresentation of the Ottoman Intangible Cultural Heritage in the Register of Cultural Property of Montenegro. Гласник Етнографског института САНУ, 72(2), 135–158.
Viejo-Rose, D. 2011. Memorial functions: Intent, impact and the right to remember. Memory Studies 4(4): 465–480.
Вукићевић Р, Јелена. 2023. Националистички дискурси у СФРЈ пред њен распад: Баштина (33), бр. 60.
Докнић, Бранка. 2013. Културна политика Југославије 1946 – 1963, Службени гласник: Београд.
Dražeta, Bogdan., Ćuković, Jelena., & Milenković, Marko. 2024. Izazovi sistema zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa u multietničkim državama: primer srpske zajednice u Hercegovini. Glasniк Etnografsкog Instituta SANU, 75 (2). pp. 85–105.
Ђорђевић Белић, Смиљана 2017: Фигура гуслара. Хероизирана биографија и невидљива традиција. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Јањетовић, Зоран. 2010. Село моје, лепше од Париза – народна музика у социјалистичкој Југославији“. Годишњак за друштвену историју 3: 63–89.
Лајић Михајловић, Данка. 2011. Такмичења као облик јавне гусларске праксе. Музикологија 11: 183–202.
Лајић Михајловић, Данка. 2020. Научници као део мреже за очување нематеријалног културног наслеђа у Србији: искуства етномузиколога. Насљеђе и идентитет(и). Бања Лука: Центар за фолклористику и студије културе (ЦЕФИСК). Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.
Лајић Михајловић, Данка, Ђорђевић Белић, Смиљана. 2022. Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Lučić Todosić, I. 2019. Heroizam u likovima Narodnih heroja: potrošeni simbolički kapital naroda Jugoslavije? Etnoantropološki problemi, y. 2019, no. 14 (4), pp. 1221–1246.
Logan, W and Reeves, K. 2009. Places of Pain and Shame: Dealing with ‘Difficult Heritage’. Part of: Key Issues in Cultural Heritage (21 books).
Leopold, T. (2007) ‘A proposed code of conduct for war heritage sites’, in C. Ryan (ed.), Battlefield Tourism: History, Place and Interpretation, London: Elsevier.
Milenković, M. (2024). Intangible Cultural Heritage and Reconciliation in the Western Balkans: An Anthropological Perspective. London: Routledge.
Milenkovic, M. (2024). The promises of the bureaucratisation of intangible cultural heritage safeguarding in post-conflict regions: lessons from anthropological fieldwork in four Western Balkan states. International Journal of Heritage Studies, 30(1), 1–14.
Миленковић, Милош. 2021. „Наслеђе за мир и развој“ – прилика коју не треба пропустити*. Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 16 св. 4: 1149–1164.
Milenković, Miloš. 2014. Antropologija multikulturalizma: Od politike identiteta ka očuvanju kulturnog nasleđa. Beograd: Srpski genealoški centar: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Milenković, M. 2008. Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma – pogled iz antropologije. Deo prvi: o “očuvanju” identiteta. Etnoantropološki problemi, y. 2008, no. 3 (2), pp. 45–57.
Милошевић, С. 2013. Политичка употреба прошлости: о историјском ревизионизму на постјугословенском простору: зборник радова. Алтернативна културна организација: Нови Сад.
Naumović, S. Od ideje obnove do prakse upotrebe: ogled o odnosu politike i tradicije na primeru savremene Srbije. Liceum. Temat: Od mita do folka (pp.109–145): Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Kragujevcu.
Наумовић, С. 2009. Употреба традиције у политичком и јавном животу Србије крајем 20. и почетком 21. века. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију.
Nedeljković S. 2006 Mit, religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize. Etnoantropološki problemi 1 (1): 155-179.
Николић, Коста. „Српски 20. век – век изгубљене историје“. Историја 20. века 2 (2008): 476–541.
Pavlović Aleksić, Lana. 2018. Misija UNESKA i promene koncepta kulture od 1945. do 2015. godine iz antropološke perspektive. Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, doktorska disertacija.
Pavlović, A. 2019. Imaginarni Albanac: Simbolika Kosova i figura Albanca u srpskoj kulturi.
Поповић Николић, Данијела и Снежана Божић. „Реч Компартије у партизанској епској хроници“. Књижевна историја 53. 174 (2021): 207–229.
Рибић, Владимир. 2007. Aнтропологија распада Југославије: О етничком национализму. Антропологија постсоцијализма. Београд: Српски генеалошки центар.
Tunbridge, J. E. and Asworth G. J. 1996. Dissonant Heritage: The Management od the Past as a Resource in Conflict, Chichester, J. Wiley.
Трубарац Матић, Ђ. 2018. Гусле наше насушне, Етнографски институт САНУ. Посебна издања, књига 90. Beograd: Институт за филозофију и друштвену теорију.
Ћуковић. Ј. 2019. Нематеријално културно наслеђе из антрополшке перспективе. Београд: Универзитет, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију, Центар за антропологију науке и образовања: Досије студио.
Ćuković, J., & Milenković, M. (2020). Mogućnosti i prepreke za kreiranje Inkluzivnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa AP Vojvodine-antropološka analiza. Issues in Ethnology Anthropology, 15(1).
Hercfeld, Majkl. 2004. Kulturna intimnost. Beograd: Biblioteka XX vek.
Connerton, Paul. 1989. How Societies Remember. Cambridge; New York. Cambridge. University Press.
Čalić, Mari-Žanin (2013). Istorija Jugoslavije. Beograd: Clio.
Wright, Susan. 1998. The Politicization of ‘Culture’: Anthropology Today Vol. 14, No. 1 (Feb., 1998), pp. 7–15 (9 pages): Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
CEEOL - Central and Eastern European Online Library
The DOI Foundation