RURAL YARD AS A COMMUNICATION SPACE
Keywords:
yard, space, arrangement, place, communication, vernacular architectureAbstract
In this paper I am discussing the rural yard, which has not attracted much attention of anthropologists, and the specific reason for consideration is presence of certain yards where numerous concrete objects were used for decoration. The rural yards, with or without sculptural decorations, are discussed as a part of culture of housing, as products of vernacular architecture and within the main principles of anthropology of space. I view a yard as an arranged space that communicates the way of life in the household, as well as an interaction space of members of a household and the immediate social surroundings. I understand the use of various elements (living and inanimate) for yard decoration as a system of objectified meanings constructed within the available cultural codes and used by the owners of the yard (the family) to express their relationship with the broader community. The yard is also a liminal space and its arrangement sets the interaction between the pronouncedly private space of the home and the public space of the rural community.
References
Antonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde, stranac tamo. Beograd: Srpski genealoški centar.
Bratć, Dobrila i Miroslava Malešević. 1982. „Kuća kao statusni simbol“. Etnološke sveske IV: 144–152.
Brown, Robert and Daniel Maudlin. 2012. “Concepts of Vernacular Architecture”. У: Grieg Crysler, Stephen Cairns and Hilde Heynen (ed.), The Sage Handbook of Architectural Theory, 340–355. London: Sage publications.
Влаховић, Петар (ур.). 1984. Зборник радова Етнографског института 14–16. Београд: Српска академија наука и уметности.
Вукосављевић, Сретен. 2012 [1965]. Историја сељачког друштва, Социологија становања. Београд: Службени гласник.
Гавриловић, Љиљана. 2006. „Лепота традиционалних места: физички и сви остали простори“. Драган Жунић (ур.), Традиционална естетска култура – Естетска димензија куће, 35–44. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ.
Дероко, Александар. 1968. Народно неимарство I. Београд: САНУ.
Драгојловић-Стевановић, Ана. 2000. „Антрополошка анализа народне архитектуре у источној Србији“. Гласник Етнографског института САНУ XLIX: 61–68.
Drljača, Dušan. 1982. „Danac K. U. Šjerup o vrednosnom sistemu Ljubičevčana“. Etnološke sveske IV: 167–175.
Зарић, Милош. 2016. „Од Копитофа на дар:,Другачији поглед‘ на културну биографију ствари“. Гласник Етнографског музеја 80: 111–134.
Ивановић-Баришић, Милина. 2006. „Кућа и друштвене промене у другој половини 20. века“. Драган Жунић (ур.), Традиционална естетска култура – Естетска димензија куће, 67–75. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ.
Keith, Michael & Steve Pile. 1993. Place and the Politics of Identity. New York: Routledge.
Ковачевић, Иван. 1985. „Социјално-емфатичка функција монументалних гробница“. Етнолошке свеске VI: 81–87
Којић, Бранисалв. 1958. Сеоска архитектура и руризам. Београд: Грађевинска књига.
Kopytoff, Igor. 1986. “The Cultural Biography of Things: Commoditization as Process”.
Arjun Appadurai, The Social Life of Things, 64–91. Cambridge: Cambridge University Press.
Lefebvre, Henri. 1991. The Production of Space. Oxford and Cambridge: Blackwell.
Matić, Miloš. 2005. „Urban Economics in a Rural Manner: Family Economizing in Some Socialist Serbian Cities“. Ethnologia Balkanica 9: 131–149.
Матић, Милош. 2007. Врата – капија два света. Београд: Етнографски музеј у Београду.
Матић, Милош. 2013. „Култура друштвене организације у селима општине Смедерево“. Смедеревски зборник 4: 91–116.
Матић, Милош. 2017. „Традиционално село као хабитус модерне економије“. Срђан Рудић (ур.), Село Балкана. Континуитет и промене кроз историју, Београд 2017: 263–278. Београд: Историјски институт.
McKenzie Aucoin, Pauline. 2017. “Towards an Anthropological Understanding of Space and Place”. B.B. Janz (ed.), Place, Space and Hermeneutics, Contributions to Hermeneutics 5, 395–412. Heidelberg: Springer International Publishing.
Mendras, Henri. 1986. Seljačka društva. Zagreb: Globus.
Мијатовић, Станоје М. 1930. „Ресава“. Српски етнографски зборник 26: 99–239.
Митровић, Милован. 1998. Социологија села. Београд: Социолошко друштво Србије.
Мркић, Весна. 2019. „Сецесија у градитељском наслеђу Подунавља и Браничева“. Гласник Друштва конзерватора Србије 43: 108–114.
Нешковић, Виолета. 2002. „Сеоска архитектура Мачве“. Museum 3: 193–262.
Николић, Наташа. 2013. „Народно градитељство – стамбена архитектура и култура становања у насељима општине Смедерево“. Смедеревски зборник 4: 41–70.
Oliver, Paul. 2006. Built to Meet Needs. Cultural Issues in Vernacular Architecture. Oxford: Architectural Press.
Rapoport, Amos. 1969. House Form and Culture. Englewood Cliffs: Prentice-Hall.
Rapoport, Amos. 1990. The Meaning of the Built Environment. Tucson: The University of Arizona Press.
Rapoport, Amos. 1994. “Spatial Organization and the Built Environment”. Tim Ingold (ed.), Companion Encyclopaedia of Architecture, 460–502. London: Routledge.
Ромелић, Живка и Марко Стојанивић. 1989. „Неки елементи културе гастарбајтера ђердапских насеља“. Етнолошке свеске X: 197–202.
Селинић, Слободан. 2008. „Економска емиграција из Југославије шездесетих година XX века“. У 1968 – четрдесет година после, ур. Радмила Радић, 549– 573. Београд: Институт за новију историју Србије.
Simić, Andrei. 1973. The Peasant Urbanites: A Study of Rural-Urban Mobility in Serbia. New York: Seminar Press.
Skok, Petar. 1971. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Станић, Радомир. 2002. „Народно градитељство“. У Божидар Петровић, Старе српске куће као градитељски подстицај, 9–16. Горњи Милановац: Графопринт.
Финдрик, Ранко. 1994. Народно неимарство. Сирогојно: Музеј Старо село Сирогојно.
Harris, Cyril M. 2006. Dictionary of Architecture and Construction. New York: McGraw-Hill.
Цвијић, Јован. 1966. Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд: Завод за издавање уџбеника.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
CEEOL - Central and Eastern European Online Library
The DOI Foundation