ANTROPOLOŠKO POIMANJE BAJKE KAO OPTIMISTIČKOG ŽANRA
Ključne reči:
narodna bajka, optimizam, čudesno, svadbeni ritual, obred prelaza, terapeutski narativ, žensko pripovedanjeApstrakt
U radu se primenjuje antropološka perspektiva razumevanja značaja i zna- čenja optimizma bajke. Optimizam bajke proizlazi iz njenog sižejnog sklopa i strukture koja počiva na obredu prelaza, pre svega na svedbenom ritualu; potom na moralnom i edukativnom značaju srećnog kraja i trijumfa dobrog i pravednog. što su obavezni elementi narodne bajke. Sagledava se značaj za psihološki razvoj dece, kao i terapeutski značaj bajke koja zbog svog optimizma pruža nadu, utehu i ohrabrenje slušaocima. Nadalje, ukratko se razmatra ideološka pozadina misaonih tokova u Evropi koji su uticali na upotrebu i tumačenje bajki i razumevanje njihove edukativno-pedagoške, zabavne i estetske funkcije, uz skretanje pažnje na kulturne kontekste i areale u kojima je narodna bajka zastupljena, što bitno konotira i uslovljava interpretaciju poruka. Skreće se pažnja i na etnografske specifičnosti koje doprinose lokalnom koloritu bajke, mada ne utiču niti menjaju njenu strukturu i semantiku. Na kraju se optimizam bajke sagledava unutar rodne dimenzije pripovedanja, prepoznajući bajku kao tipično žensku pripovedačku subkulturu i opozicionu pripovedačku praksu unutar patrijarhalnog društva. Žensko pripovedanje i čitanje bajke zaslužno je kako za empatiju prema slabom i poniženom junaku bajke, tako i za način na koji junak rešava svoje probleme, a to je taktika – umetnost slabog koje nadjačava snažno i na kraju trijumfuje.
Reference
Антонијевић, Драгана. 1991. Значење српских бајки. Београд: Етнографски институт САНУ.
Antonijević, Dragana. 2008. O Crvenkapi, Durexu i ljutnji: proizvodnja, recepcija i značenje jedne bajke i jedne reklamne poruke. Etnoantropološki problemi 3 (1): 11-38.
Антонијевић, Драгана. 2012. Лажни фолклористи српског народног стваралаштва. Етнолошко-антрополошке свеске 19, н.с. 8: 9-24.
Betelhajm, Bruno. 1979. Značenje bajki. Beograd: Jugoslavija – Zenit.
Campbell, Joseph. 1973. The Hero With a Thousand Faces. Princeton: Princeton University Press. De Certeau, Michel. 1980. On the Oppositional Practices of Everyday Life. Social Text 3: 3-43.
Douglas, Mary. 1995. Red Riding Hood: An Interpretation from Anthropology. Folklore 106: 1-7.
Dundes, Alan. 1985. Nationalistic Inferiority Complexes and the Fabrication of Fakelore. Journal of Folklore Research 22 (1): 5-18.
Dundes, Alan (ed). 1988. Cinderella: A Case Book. Madison: University of Wisconsin Press.
фон Франц, Мари Луиз. 1996. "Процес индивидуације". У Човек и његови симболи, прир. К. Г. Јунг, 179-279. Београд: Народна књига – Алфа.
Frey, Northrop. 1991. Mit i struktura. Sarajevo: Svjetlost.
Хендерсон, Џозеф Л. 1996. "Древни митови и савремени човек". У Човек и његови симболи прир. К. Г. Јунг, 113-177. Београд: Народна књига – Алфа.
Јунг, Карл. 1996. Човек и његови симболи. Београд: Народна књига – Алфа.
Kokjara, Đuzepe. 1984. Istorija folklora I. Beograd: Prosveta – XX vek.
Landwehr, Margarete Johanna. 2007. "Märchen as Trauma Narrative: Helma Sanders-Brahm’s Film Germany, Pale Mother". U Folklore / Cinema. Popular Film as Vernacular Culture, eds. Sharon R. Sherman and Mikel J. Koven, 130-148. Logan: Utah State University Press.
Lotman, Jurij. 1976. Struktura umetničkog teksta. Beograd: Nolit.
Maclean, Marie. 1987. Oppositional Practices in Women’s Traditional Narrative. New Literary History 19 (1): 37-50. Meletinski, E. M. b.g. Poetika mita. Beograd: Nolit.
Mishara, Aaron. 1995. Narrative and Psychotherapy – The Phenomenology of Healing. American Journal of Psychotherapy 49 (2): 180-195.
Prop, Vladimir. 1982. Morfologija bajke. Beograd: Prosveta – XX vek.
Срејовић, Драгослав и Александрина Цермановић-Кузмановић. 1979. Речник грчке и римске митологије. Београд: Српска књижевна задруга.
Toelken, Barre. 1996. The Dynamics of Folklore. Logan: Utah State University Press.
Todorov, Cvetan. 1987. Uvod u fantastičnu književnost. Beograd: Rad – Pečat.
Требјешанин, Жарко, Горан Јовановић и Младен Стајић. 2013 in press. Зашто савремена деца и одрасли воле бајке.
Ван Генеп, Арнолд. 2005. Обреди прелаза: систематско изучавање ритуала. Београд: Српска књижевна задруга.
Warner, Marina. 1990. Mother Goose Tales: Female Fiction, Female Fact? Fabula 101 (1): 3-25.
Zipes, Jack. 1982. The Potential of Liberating Fairy Tales for Children. New Literary History 13 (2): 309-325.
Zipes, Jack. 1987. The Enchanted Forest of the Brothers Grimm: New Modes of Approaching the Grimm's Fairy Tales. Germanic Review 62 (2): 66-74.
ERIH PLUS - European Reference Index for the Humanities
CEEOL - Central and Eastern European Online Library
The DOI Foundation