MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O MIGRANTIMA U SRBIJI: IZMEĐU HUMANITARNOG I BEZBEDNOSNOG OKVIRA (2021–2024)
Ključne reči:
migrantska kriza, migranti, izbeglice, drugost, Srbija, medijsko izveštavanjeApstrakt
Nakon početka migrantske krize kao jednog od najvećih globalnih izazova u prethodnoj deceniji Srbija je postala jedna od najvažnijih tranzitnih zemalja i jedna od poslednjih stanica migranata na putu ka Evropskoj uniji. Migrantska kriza u Srbiji, otvorila je značajna pitanja u vezi sa procesima upravljanja migracijama u kojima mediji imaju
značajnu ulogu. Rad analizira izveštavanje dnevnih listova o migrantima u Srbiji u periodu 2021–2024 godine. Uzorak istraživanja obuhvata 1001 tekst koji su objavljeni u pet odabranih dnevnih listova: Blic, Danas, Informer, Kurir, i Politika. Tekstovi su selektovani i preuzeti iz baze Ebart medijskog arhiva. Medijsko izveštavanje o migrantima u periodu 2021–2024. obeležava postupni prelazak sa izveštavanja unutar dominantno humanitarnog
okvira na bezbednosni okvir. Nažalost, oba ova interpretativna okvira, svaki na svoj način, objektivizuju migrante posmatrajući ih kroz optiku “drugosti”, što doprinosi povećanju socijalne distance i otežava procese inkluzije u društvo Srbije.
Reference
Cantat C., Pécoud A. & Thiollet H. (2025): Migration as crisis. American Behavioral Scientist, 69 (6), str. 627–649.
Crawley, H., Düvell, F., Jones, K., McMahon, S., i Sigona, N. (2018): Unravelling Europe’s ‘migration crisis’: Journeys over land and sea, Bristol: Policy Press.
Dan V. i Rauppb J. (2018): “A systematic review of frames in news reporting of health risks: Characteristics, construct consistency vs. name diversity, and the relations-hip of frames to framing functions”, Health, Risk & Society, https://doi.org/10.1080/13698575.2018.1522422
Entman M. R. (1993): „Framing: Toward Clarification of a Fractured Paradigm”, Jour-nal of Communication, Volume 43, Issue 4, str. 51–58
Fisk Dž. (2001): Popularna kultura, Beograd: Clio.Goffman E. (1986): Frame Analysis: An Essay on the Organization of Experience, Bo-ston: Northeastern University Press.
Jarić I. (2017): Roditeljstvo pod rizikom: Sociokulturna analiza stigmatizacije obolelih od retkih bolesti, Filozofski fakultet, Beograd.
Kodeks novinara i novinarki Srbije, dostupno na: https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/
Meriläinen N. i Vos M. (2013): “Framing issues in the public debate: the case of human rights”, Corporate Communications: An Internal Journal, 18 (1), str. 119–134.
Oruc N, Raza S. and Santic D. (2020): Analytical Report: The Western Balkan Migration Route (2015–2019), Prague Process Secretariat and International Centre for Migration Policy Development.
Reese S. D. (2001): “Prologue – framing public life: A bridging model for media re-search”, u S. D. Reese, O. H. Gandy, & A. E. Grant (Eds.), Framing Public Life: Perspectives on Media and Our Understanding of the Social World, Mahwah, NJ: Erlbaum, str. 7–30.
Sivalingam H. (2020): Reviewed Work: Unravelling Europe’s “Migration Crisis”: Journeys over Land and Sea by Heavan Crawley, Franck Duvell, Katherine Jones, Domon Mc-Mahon, Nando Sigona, Refuge: Canada’s Journal on Refugees, str. 113–114.
Street J. (2003): Masovni mediji, politika i demokracija. Zagreb: Politička misao.
