Antropologija

Moderni islam, reformističke ideje i sistemi kritike. Seid Halilović, Tokovi islamske misli u XX veku, 2021, Beograd: Centar za religijske studije „Kom.“

Marko Pišev — Sat, 03 Feb 2024 00:00:00 +0100

Seid Halilović je nezaobilazno ime savremene islamske sholastike na domaćem govornom području. Ovaj autor, školovan u Iranu, na prestižnom univerzitetu Kom, gde je završio interdisciplinarne doktorske studije iz oblasti savremene muslimanske misli napisao je vrednu i za proučavaoce savremenog islamskog sveta izuzetno korisnu knjigu, pod nazivom Tokovi islamske misli u XX veku, koju je nedavno objavio u okviru posebne edicije „Savremeno religijsko mišljenje“ beogradskog Centra za religijske nauke „Kom.“

НИКОЛА ПАШИЋ У АНЕГДОТАМА САВРЕМЕНИКА

Ivana Dimitrijević — Sat, 03 Feb 2024 00:00:00 +0100

У анегдотама о Николи Пашићу које су препричавали његови савременици, он је приказан као препреден, али и као способан и довитљив политичар. Они који су бележили и објављивали анегдоте бирали су их тако што би их прилагодили сопственим политичким светоназорима. У овом раду, разматрам две збирке анегдота о Пашићу: „Бајаде – Анегдоте о Николи Пашићу” (уредник Никац од Ровина, објављена 1924. и доживела репринт 1996) и „Анегдоте о Николи Пашићу” (уредник Милован Витезовић, 2002.) Користећи се тематском анализом и методолошким смерницама Виктора Раскина и Снежане Самарџије, анализирала сам значење анегдота у поменутим збиркама, и ставила их у историјски контекст у коме су забележене и објављене. Анализа је показала да су обе збирке послужиле као коректив одређеног политичког дискурса – „Бајаде” су кориговале строго позитиван став према Николи Пашићу у јавном дискурсу црногорских политичара бјелаша између два рата, док су репринт „Бајада” као и Витезовићева збирка служили као коректив марксистичког дискурса који је игнорисао и практично негирао историјску важност Пашића, а који се убрзано распадао под утицајем обнове националног сентимента деведесетих година 20. века.

Molitva za franjevca u jednoj pravoslavnoj crkvi: Sećanje na protomajstora u natpisu manastira Dečana

Jakov Đorđević — Sat, 03 Feb 2024 00:00:00 +0100

Ovaj rad posvećen je istraživanju oblikovanja sećanja na glavnog graditelja katolikona manastira Dečana, čije ime je sačuvano u sklopu natpisa južnog portala. Bez obzira na konfesionalne razlike, fra Viti, franjevacu iz Kotora, bilo je dozvoljeno da zabeleži svoje ime na (pravoslavnoj) crkvi. Štaviše, dopušteno mu je da to učini odmah uz imena ktitora, kralja Stefana Uroša III i njegovog sina Stefana Dušana. Putem sagledavanja natpisa u kontekstu pobožnih praksi, konfesionalnih razlika i političkih zbivanja, kao i analizom predstave u luneti južnog portala, rad ima za cilj da pokaže njegov performativni karakter u službi očuvanja memorije.

ODGOVORNO PONAŠANJE U SAZNAJNIM PRAKSAMA KOJE SE OSLANJAJU NA UPOTREBU INTERNET PRETRAŽIVAČA

Adam Nedeljković, Jelena Pavličić — Sat, 03 Feb 2024 00:00:00 +0100

Dezinformacije, propagandni sadržaji, teorije zavere, pseudo-naučna tumačenja i slični obmanjujući narativi do kojih dolazimo putem svojih internet pretraživača predstavljaju ozbiljnu pretnju sticanju istinitih verovanja i očuvanju demokratskih vrednosti. Imajući to u vidu, njihova široka prisutnost u našim internet pretragama postavlja relevantna pitanja, uključujući ona koja su predmet istraživanja ovog rada: (a) kako i do koje mere se može razumeti epistemičko okruženje koje podržava njihovo širenje; (b) kome pripisati odgovornost za njihovo usvajanje i distribuciju; i (c) koje mere i strategije mogu biti preduzete kako bi se njihov uticaj na javno mnjenje ublažio u zadovoljavajućoj meri? U nameri da donekle odgovorimo na ova tri usko povezana pitanja, bavićemo se socijalno-saznajnim karakteristikama Gugl pretraživača, načinima na koji on utiče na kvalitet naših epistemičkih praksi i strategijama za poboljšanje korisnikovog saznajnog položaja. Posebna pažnja biće posvećena pitanju podele odgovornosti između internet pretraživača (pružaoca usluge pretraživanja) i korisnika interneta (saznajnog subjekta). Unutar stanovišta koje mi zastupamo, teret odgovornosti se ravnomerno raspoređuje na korisnika i pretraživača.

Hram Šaolin usred pandemije Kovida-19: Transformacija svakodnevnog života u kineskoj monaškoj zajednici

Marta Nešković — Sat, 03 Feb 2024 00:00:00 +0100

Ovaj članak istražuje kontinuitet i transformaciju koji su karakterisali svakodnevni život unutar hrama Šaolin tokom pandemije Kovida-19 u Kini. Studija je empirijski utemeljena na etnografskim podacima prikupljenim tokom terenskog istraživanja u trajanju od dve i po godine, koje je uključivalo period izbijanja epidemije i petomesečni karantin. Ova jedinstvena istraživačka pozicija pružila je uvide u adaptivne mehanizme koji su omogućili zajednici da očuva suštinske aspekte svog religijskog života. Rad razmatra način na koji su, suočene sa socio-kulturnim transformacijama koje ugrožavaju reprodukciju svakodnevnog života, unutar zajednice inicirane nove strategije i mehanizmi s ciljem očuvanja osnovnih sredstava za preživljavanje i reprodukciju identiteta. Članak dodatno ističe ulogu koju poverenje u monaško vođstvo ima u omogućavanju članovima da usmere svoju praktičnu svest i delotvornost prema očuvanju zajedničkog religijskog značenja koje predstavlja temelj njihovog zajedničkog života.

ЕМОЦИОНАЛНИ ДИСКУРС У РОМАНУ "КРВАВА КЊИГА" КИМ ДЕ ЛОРИЗОН

Марина Петровић Јилих — Sat, 03 Feb 2024 00:00:00 +0100

Надовезујући се на актуелан књижевнонаучни дискурс немачког говорног подручја, који тек крајем 20. и почетком 21. века почиње интензивно да се бави проблематиком родне и квир књижевности, овај рад за предмет има проналажење и анализу емоционалног дискурса представљеног у писмима баки у аутофиктивном роману Крвава књига небинарног/небинарне аутора/ауторке Ким де Лоризон. Сматра се да је репрезентативан за анализу не само због своје књижевноуметничке вредности, коју потврђују најрелевантније књижевне награде које су му додељене у Немачкој и Швајцарској, већ и због тога што директно упућује на постојеће (емоционалне) проблеме квир-особа и даје импулсе за покушај тражења њиховог решења у оквиру ове актуелне друштвене проблематике у земљи и иностранству. У првом делу рада се приступило анализи продуктивне и контекстуалне стране емоционалног дискурса, док се у другом делу поступцима квалитативне методологије истражује веза између емоционалног света књижевног текста и емоционалног света реципијената и реципијенткиња. Циљ рада јесте представљање (не)могућности самоспознаје и самостабилизације особа које су „другачије” од других као и утицај текста на рецепијенте и реципијенткиње у погледу на продубљивање, потврђивање и/или промену вредносних ставова према ЛГБТИ+популацији.

DEČJA INTERNACIONALA (prevod)

Aleksandar Kostić — Sat, 03 Feb 2024 00:00:00 +0100

Pre mnogo godina zatekao sam se u jednom ukrajinskom selu gde sam posmatrao grupicu mališana koji su se igrali školice. Nisam razumeo ništa od onoga što su govorili među sobom, pa mi je samim tim i izraz kojim su zvali svoju igru (koja se u Italiji zove još i „sedmica” i „svet”) ostao nepoznat, iako su, po onome što se dalo videti, pravila kojih su se pridržavali bila ista kao i ona kod nas. Igra se sastoji u tome da se na tlu ocrta shematski prikaz kućica i da se on potom pređe na različite načine: zatvorenih očiju i bez gaženja linija; otvorenih očiju, ali skačući na jednoj nozi i podižući kamen iz kućica; nošenjem drugog kamena na glavi, na nadlanici, na stopalu itd.; ko načini grešku, ustupa mesto drugom igraču; pobednik je onaj ko prođe ceo krug i ispuni sve zadatke za najkraće vreme.