http://www.antropologija.com/index.php/an Institute of Ethnology and Anthropology (IEA) Faculty of Philosophy, University of Belgrade sr-RS@latin Antropologija 1452-7243 http://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/519 <p>Nakon početka migrantske krize kao jednog od najvećih globalnih izazova u prethodnoj deceniji Srbija je postala jedna od najvažnijih tranzitnih zemalja i jedna od poslednjih stanica migranata na putu ka Evropskoj uniji. Migrantska kriza u Srbiji, otvorila je značajna pitanja u vezi sa procesima upravljanja migracijama u kojima mediji imaju<br />značajnu ulogu. Rad analizira izveštavanje dnevnih listova o migrantima u Srbiji u periodu 2021–2024 godine. Uzorak istraživanja obuhvata 1001 tekst koji su objavljeni u pet odabranih dnevnih listova: Blic, Danas, Informer, Kurir, i Politika. Tekstovi su selektovani i preuzeti iz baze Ebart medijskog arhiva. Medijsko izveštavanje o migrantima u periodu 2021–2024. obeležava postupni prelazak sa izveštavanja unutar dominantno humanitarnog<br />okvira na bezbednosni okvir. Nažalost, oba ova interpretativna okvira, svaki na svoj način, objektivizuju migrante posmatrajući ih kroz optiku “drugosti”, što doprinosi povećanju socijalne distance i otežava procese inkluzije u društvo Srbije.</p> Haris Dajč Isidora Jarić Sva prava zadržana (c) 2025 2025-06-09 2025-06-09 25 1 9 34 http://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/520 <p>Vidoviti članovi porodice Tarabić, prema u javnosti široko rasprostranjenoj predstavi, navodno su uspešno predvideli veliki broj budućih istorijskih događaja i životnu sudbinu pojedinih znamenitih vladara Srbije. Ova predviđanja, kolektivno poznata kao Kremansko proročanstvo, međutim, od svog nastanka do danas, predstavljaju apokrifni tekst koji je u različitim iteracijama iznova dopisivan i prilagođavan istorijskim i aktuelnim političkim okolnostima, te je njegova autentičnost višestruko upitna. U ovom radu biće napravljen osvrt na oblikovanje i političku upotrebu ovih predviđanja u periodu od početka Prvog do početka Drugog svetskog rata, kroz osvetljavanje uloge njegovih promotera i kritičara, poput Radovana Kazimirovića, Ilije Đukanovića, Dragana Aleksića i dr. Ovaj članak ima za cilj da pokaže kako politička proročanstva postaju narativi kroz koje se tumači i stvara realnost i etablira politički establišment koji ove interpretacije plasira u medije, pri čemu istinitost predviđanja ima sekundarni značaj, a verodostojnost proroka se utvrđuje retrodatiranjem, odnosno ponavljanjem<br />navodno obistinjenih predviđanja koja se odnose na događaje koji su se dogodili pre obelodanjivanja samog proročanstva. Ovaj „začarani krug“ pruža dobar uvid u način na koji politika može da prepozna i izdigne jedan segment narodne religije i verovanja na pijedestal svetosti i predstavi ga kao simbol nacionalnog identiteta, a sve u svrhu razrešenja određene društvene krize, kroz identifikovanje aktuelnih političkih događaja<br />kao posledice neminovnosti sudbine ili volje „više sile“.</p> Mladen Stajić Sva prava zadržana (c) 2025 2025-06-09 2025-06-09 25 1 35 58 http://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/521 <p>Prvi koraci ka organizovanoj državnoj zaštiti i obrazovanju dece sa oštećenjem sluha i govora na prostorima bivše Jugoslavije započeli su krajem 19. i početkom 20. veka, pri čemu su Slovenija, Hrvatska i Srbija bile pioniri u osnivanju specijalizovanih institucija. Nasuprot tome, Bosna i Hercegovina (BiH), Severna Makedonija i Crna Gora počele su sa otvaranjem takvih ustanova tek nakon Drugog svetskog rata. Jedna od njih bio je Institut za vaspitanje gluve dece u Reljevu, predgrađu Sarajeva, gde su se roditelji Jasminke Proho, pedesetpetogodišnje profesionalne tumačice znakovnog jezika, upoznali tokom školovanja kasnih 1950-ih. Ovaj članak istražuje Jasminkino detinjstvo i odrastanje tokom 1970-ih i ranih 1980-ih u Sarajevu, kao čujućeg deteta u porodici gde su oba roditelja imala oštećenje sluha i govora. Njeni roditelji, uprkos svojim oštećenjima i uz podršku užeg okruženja, razvili su kreativne, neverbalne strategije roditeljstva kako bi je podigli. Članak naglašava kako je “tišina” funkcionisala ne<br />kao manjak, već kao jedinstven okvir za brigu, komunikaciju i emocionalnu povezanost unutar porodice. Ulazak u šire društvene okvire izložio je Jasminku i podržavajućim i izazovnim iskustvima oblikovanim senzornim oštećenjima njenih roditelja. Balansiranje između zahteva dva suprotstavljena sveta – jednog tišine i drugog zvuka – predstavljalo je stalni izazov za Jasminku, čak i od najranijeg detinjstva. Ta iskustva na kraju su je motivisala da postane profesionalna tumačica znakovnog jezika i zagovornik prava<br />i vidljivosti ove društvene grupe. Članak se zasniva na podacima prikupljenim kroz intervjue sa Jasminkom, kao i na arhivskom materijalu i relevantnoj naučnoj literaturi koja se odnosi na zaštitu i podršku deci sa oštećenjem sluha i govora u bivšim jugoslovenskim republikama.</p> Jelena Seferović Sva prava zadržana (c) 2025 2025-06-09 2025-06-09 25 1 59 73 http://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/522 <p>Натуризам представља категоријалну ознаку различитих културних мисли, које заговарају поновно и непосредније повезивање човека са природом, а нудизам праксу проистеклу из тога. Нудизам представља праксу јавног разодевања до нагости на за то друштвено предвиђеним местима. Натуризам и нудизам представљају производ западноевропске културне мисли од друге половине XVIII до друге половине XX века. Нудизам можемо посматрати као опредмећени натуризам, то јест као телесну праксу која проистиче из културних идеја о човеку као<br />природном бићу. Идеје натуризма доводиле су у додир људско тело са оним што су виделе као животодавну и обнављајућу снагу природе, попут сунчеве светлости и текућих вода. Нагост тог тела била је само једна од претпоставки вођења човековог живота у складу са природом. Данашњи нудизам вероватно је последњи преостатак некадашње натуристичке мисли, иако у садашњем облику нема много везе с њом. У овом раду биће представљена идејна и практична веза између натуризма и нудизма, полазећи од тога да им је људско тело један од битних заједничких именитеља, те да<br />су и један други били идејно и чињенично усмерени на телесну добробит.</p> Bojan Žikić Sva prava zadržana (c) 2025 2025-06-09 2025-06-09 25 1 75 94 http://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/523 <p>Centralno pitanje rada je u kojoj meri i na koji način se društveno-humanističke nauke u Srbiji bave problemom oružanog nasilja maloletnih lica kao istraživačkim pitanjem ili temom. Predmet analize su brojne domaće nezavisne studije koje su istraživale ovaj problem u periodu od 2001. do 2024. godine, predstavljene u hronološkom nizu. Uvidom u ova istraživanja, njihovu brojnost i rezultate, i uz analizu predstavljenu u ovom radu, moguće je stvoriti sveobuhvatnu sliku stanja i opšti zaključak o tome kakvu benefit laička, stručna i naučna javnost u Srbiji imaju od domaćih studija, kada je u pitanju razumevanje, prevencija i rešavanje problema oružanog nasilja adolescenata (što je jedan od ciljeva ovog rada), što na izvestan način oslikava i celokupan društveni odnos prema problemu maloletničkog oružanog kriminala i oružanog nasilja.</p> Aleksandar Weisner Sva prava zadržana (c) 2025 2025-06-09 2025-06-09 25 1 95 111 http://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/524 <p>&nbsp;&nbsp;</p> Aleksandar Weisner Sva prava zadržana (c) 2025 2025-06-09 2025-06-09 25 1 113 115